Koje vrste izvora goriva koristiti za dekarbonizaciju?

Koje vrste energije su danas dostupne za pogon kamiona?

Postoje 4:

• Dizel
• Gas
• Vodonik
• Struja

Hajde da ih pregledamo jedan po jedan da vidimo šta će biti najefikasnije u smanjenju CO2 emisije.

Imajte na umu da sve CO2 Navedene brojke smanjenja emisije izračunate su od kolevke do groba, drugim rečima, uzimaju u obzir sav CO 2 emitovanih, iz proizvodnje energije i vozila do kraja životnog veka vozila. Ovi proračuni su napravljeni za vozilo od 16 tona.

Bio-dizel, estar masnih kiselina proizveden od biljnih ulja poput uljane repice, obezbeđuje 65% uštede na CO2< jake> emisije u poređenju sa dizel gorivom na bazi fosilnih goriva i mogle bi biti dobar dodatak za dekarbonizaciju drumski transport robe. Trenutno je to očigledno jedno od najjeftinijih rešenja.

Međutim, upotreba biodizela u drumskom transportu ograničena je ograničenim količinama na raspolaganju, a njegova proizvodnja takođe može izazvati rizik od krčenja šuma i naići na konkurenciju iz drugih sektora, kao što je proizvodnja hrane.

Do 2040. godine, vrlo je verovatno da neće više od 10% kamiona koristiti ovo vrsta goriva.

Sintetička goriva (KSTL, HVO), biogoriva druge generacije, obezbeđuju dalje smanjenje CO< /span>2 emisije. Dobijeni od životinjskih masti, korišćenih ulja ili šumskih ostataka, ne konkurišu prehrambenim proizvodima. Međutim, količine koje su trenutno dostupne su veoma male i verovatno će tako ostati i narednih nekoliko decenija, pošto je količina upotrebljivih sirovina ograničena.

E-dizel, proizveden korišćenjem obnovljive električne energije, vode i CO 2 iz atmosfere, takođe obezbeđuje 65% smanjenje emisija u poređenju sa fosilnim dizelom goriva. Međutim, da bi bio dostupan zahteva ogromna ulaganja koja još uvek nisu sigurna opklada.

Ovo znači metan, koji postoji u dva oblika: fosilni prirodni gas i biogas proizveden fermentacijom gasifikacije organske materije (biomase).

Fosilni prirodni gas obezbeđuje uštedu od samo 5% CO2 emisije u poređenju sa dizel gorivom. Stoga to nije održiva opcija za dekarbonizaciju.

Bio-metan ili biogas, proizveden fermentacijom ili gasifikacijom organske materije, služi za emitovanje 75% manje CO2 nego sa dizel gorivom. Međutim, količine biogasa na raspolaganju su i ostaće ograničene. Tako će za njegovu upotrebu sektor transporta biti konkurencija drugim poslovnim sektorima, a njegova cena (4 puta veća od prirodnog gasa u 2019. godini) će rasti zbog verovatnog smanjenja javnih sredstava za njegovu proizvodnju.

Biogas emituje azotne okside (NOk), što će ga diskvalifikovati za upotrebu u gradu. Na kraju, njegov potencijalni efekat gasova staklene bašte, koji doprinosi globalnom zagrevanju, je 86 puta veći od CO2 tokom perioda od 80 godina i stoga zahteva veoma pažljivo praćenje kako bi se minimizirali rizici od curenja tokom proizvodnje i transporta.

Oko 10% kamiona, verovatno teških, međugradskih i građevinskih vozila, verovatno će raditi na biogas od 2040.

vodonik trenutno imamo pristup, poznat kao sivi vodonik, proizvodi se od fosilnog metana i emituje 14% više CO2< span> nego dizel gorivo na bazi fosilnog goriva. Prelazak na zeleni vodonik, proizveden korišćenjem obnovljive elektrolize na električni pogon, bi, međutim, poslužio za smanjenje CO2emisije do 62%.

Ova tranzicija će se odvijati sporo i po cenu velikih investicija, a drumski transport će i dalje biti u tački u kojoj se takmiči sa drugim sektorima koji nemaju drugog načina za dekarbonizaciju. Njegova upotreba u širokom obimu stoga se ne može očekivati pre sledeće decenije.

Gorivne ćelije na vodonik su najnaprednija tehnologija danas. Takve ćelije pretvaraju vodonik i kiseonik u električnu energiju. Alternativna upotreba vodonika je u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem koji mogu da koriste manje čist oblik i zahtevaju manje hlađenja. Međutim, nedostatak je što takvi sistemi emituju malu količinu NOk, što čini njihovu upotrebu u gradovima malo verovatnom, a troše malo više vodonika nego gorivne ćelije.

U Evropi, u proseku, dekarbonizovan električna energija proizvedena iz obnovljivih izvora energije ili nuklearne proizvodnje trenutno omogućava 55% uštede CO2emisijeu poređenju sa dizel gorivom na bazi fosila. U nekim zemljama, kao što je Francuska, ta ušteda je preko 80%.

Tehnologija za elektromotore je na dohvat ruke, a radno punjenje baterija se stalno povećava .

Bez direktnih efekata emisija, električni kamioni su najefikasnije rešenje za urbano zagađenje probleme. Mogu se puniti noću - u vreme van vršnih sati - bilo na industrijskoj, trofaznoj konekciji ili na terminalu za osnovno punjenje, rade nečujno i vozačima pružaju veliku udobnost upotrebe.

Iako su električna vozila i dalje skuplja od onih na dizel gorivo, jaz se stalno povećava zatvaranje, a neke aplikacije, kao što je sakupljanje smeća, već su u potpunosti konkurentne. Počevši od 2025. godine, ukupni troškovi posedovanja i rada električnog kamiona na baterije za gradsku upotrebu biće manji od troškova kamiona na dizel gorivo. Do tog datuma će sve vrste gradske upotrebe biti pokrivene električnim kamionima.

Analiza kamiona „od kolevke do groba“, njihovih ukupnih troškova rada, njihove lakoće korišćenja , i dostupnosti dekarbonizovanih goriva, navelo nas je da predvidimo upotrebu četiri dostupna tipa goriva do 2020. godine u sledećim razmerama:

• 0% kamiona koji koriste dizel gorivo na bazi fosilnog goriva ili prirodni gas.
• Do 20% kamiona koji rade na biogoriva za najtežu upotrebu (duge relacije, teške konstrukcije itd. ).
• Oko 80% kamiona biće opremljeno ili napunjenim električnim baterijama dekarbonizovanih vodoničnih gorivih ćelija za najzahtevnije upotrebe. Tačan procenat korišćenja ova dva izvora napajanja još uvek nije poznat.